Гај је једно од десет насеља у Општини Ковин, које се налази у јужном Банату и броји око 3000 становника. Од Београда је удаљен око 50 км. Зграда школе се налази у центру села Гај, у склопу сеоског трга окружена великим уређеним сеоским парком и институцијама (Амбуланта, Дом културе, Библиотека, Месна заједница, сеоска Црква и Пошта). Слику прошлости школе градимо на основу података из летописа који се почео писати школске 1933/34. године када је школа носила назив Државна народна школа у Срезу ковинском Бановина дунавска.
Први учитељ, Петар Грујић помиње се 1815. године, а 1820. учитељ Григорије Кољанић. Школа је била једноразредна. Друго одељење је отворено 1886. године, треће одељење 1895.године, а четврто одељење почело је са радом 1904. године. Учионице су биле у приватним зградама све до 1910.године када је општина подигла „здраву“ и удобну зграду са четири учионице. Пето одељење отворено је1914.године. Управитељ школе је био Никола Котарач. Од оснивања школа је била мешовита. До уједињења 1918. године носи назив Општинска основна школа, а од тада Државна основна школа. После уједињена задржано је шесторазредно школовање. Године 1920/21. дошао је нови управитељ школе Петар Лекић. Те године радили су два учитеља и две учитељице са 279 ученика распоређених у пет одељења (154 дечака и 125 девојчица). Године 1930/31. отворено је шесто одељење. Месни школски одбор 1931/32. године доноси одлуку о отварању седмог и осмог одељења због повећања броја ученика. Наредне школске године школа има 401 ученика распоређених у осам одељења са шест разреда (четири основне и два Више народне школе). Два одељења су била мушка, два женска и четири мешовита.
Школа се до почетка Другог светског рата развијала. Држава је бринула о статусу учитеља. Добијали су станове, а сиромашни ученици имали су бесплатну редовну исхрану. Предратна школа је званично прослављала Дан рођења Његовог Величанства Краља, Дан уједињења, Божић, Светог Саву, Ускрс, Спасовдан и Видовдан. У току поста организовано је причешћивање ученика. За време бербе кукуруза обустављана је настава. То је било одобрено одлуком Краљевске бановске управе. У школи је био активан подмладак Црвеног крста. Редовно су вршени прегледи школе од стране среског школског надзорника и инспекције верске наставе од стране Архијерејског намесника среза ковинског. На крају школске године организована је Видовданска прослава и фотографисање ученика. За време Другог светског рата школа је била под окупацијом. Рад је био нередован. По ослобођењу школа је добила име Миша Стојковић, које и данас носи. Милан Миша Стојковић рођен је 20.08.1921. године у Гају, од оца Саве и мајке Катарине, рођене Косовац. Завршио је Државну реалну гимназију у Белој Цркви. Још као младић постао је командант Првог јужнобанатског партизанског одреда, који је оформљен између 8. и 9.03.1942. године у његовој кући. Убијен је из заседе 12.10.1943. године у Крушчици, селу код Беле Цркве. Тај дан се слави као Дан школе.
У послератном периоду школа је обележавала све важеће државне празнике, Дан ослобођења Гаја, 27. септембар и Дан школе. Најзначајнија година у после-ратном периоду је 1982/83. када су почеле интензивне припреме на изградњи нове школске зграде каква је данас. Настава у новој згради је почела 11. фебруара 1985. године. Школске 1991/92.године је после низа година поново обележен Дан Светог Саве, а 2000/01. године школа је освештана. Те године је први пут резан и славски колач поводом школске славе. Посебан јубилеј, прослава 40 година од прве „мале матуре“, обележен је 1993/94. године.
Годишњи план рада школе представља инструмент којим се обезбеђује синхронизована, рационална и ефикасно организована делатност свих учесника у раду на реализацији образовно васпитних активности у току школске године. Њиме се утврђује организација и динамика остваривања образовно васпитних активности, одређују се носиоци тих активности, омогућује унапређивање образовно-васпитног рада, обезбеђује праћење остваривања циљева и задатака, као и евалуација стручних и управних органа школе.